Režija
Dejana Paunović
Dolazim iz Gornjeg Milanovca, grada eurokrema i ’’Dečjih novina’’.
Ja sam osoba koja voli da živi u trenutku i voli avanture. Tako sam iznenada odlučila da se odselim u Norvešku na godinu dana i učim o filmu i serijama u Vefsn folkehøgskole Toppen. Postoje dve vrlo konfuzne činjenice vezane za tu odluku:
1. Ja mrzim zimu.
2. Ne znam ništa o toj sferi umetnosti.
U međuvremenu sam postala zaljubljenik u nordijsku mitologiju i skinula Auroru Borealis sa bucket liste.
Sada studiram digitalnu umetnost na Fakultetu za medije i komunikacije, ali i dalje ne znam šta ću sa svojim životom. Valjda shvatim usput…
Ksenija Šćepanović
Rođena sam u Podgorici,jednog jutra, devetog avgusta, krizne 1999. Godine.
Dvadeset godina sam živjela u Budvi, sada sam takoreći Beograđanka.
Studiram na Fakultetu Za Medije I Komunikacije.
Volim narandže, kiselu vodu I često vježbam govor za Oskare pod tušem, inače sam mnogo skromna.
Ivan Todorović
Rođen sam 05.07.1999. godine u Beogradu. Osnovno obrazovanje sam završio u Mladenovcu, u OŠ „Momčilo Živojinović“. Srednje obrazovanje sam stekao u Aranđelovcu, u Ekonomsko-ugostiteljskoj školi ,,Slobodan Minić’’. Kaže majka : “Završi neku struku, ne zna se šta sutra donosi, ako upišeš fakultet – još bolje.” Studiram Fakultet za medije i komunikacije – Digitalne umetnosti. “Igre tajni- Mrtva deca ne lažu” sam napisao sa svojih šesnaest godina. U njemu govorim o problemima sa kojima se tinejdž populacija suočava, kroz dozu misterije i intirge. Isti je slučaj i sa moja dva naredna romana. “Istina će te zakopati”, “Dva lica jedne istine”. U njima obrađujem teme od fizičkog i psihičkog nasilja, narkomanije, silovanja, maloletničke trudnoće, homofobije… Četvrti roman pod nazivom: “Phoneutria” govorim o ozbiljnijim temama elitne prostitucije, krađe beba i lgbt populacije koje ponovo koketiraju sa misterioznom triler fabulom.
Otac mi je preminuo kada sam imao jedanaest godina, živim sa samohranom majkom. 2014. godine sam učestvovao u realizaciji jedne predstave: “Srbijom kroz vinograde”, za koju sam pisao i scenario. Naredne godine, bio sam deo kreativnog centra “Jugomedija” u kojem sam snimao 3 kratkometražna filma. 2018. izdao sam svoj prvi roman. “Igre tajni.”
2019. godine sam snimio svoj prvi film, “Kamen”, kao rad na temu običnog “predmeta”, u ovom slučaju, kamena, koji svakodnevno viđamo, koji je trebalo da prenesemo u neki digitalni mediji. Iste godine, snimio sam i kratki film “smrt ume da voli”, kao i film “prsten”. Pored filma i pisanja, bavim se fotografijom i grafičkim dizajnom.